Osnovna škola Marije i Line Umag

„Svijet različitosti nas bogati“ je naziv međunarodnog projekta u kojem je sudjelovala i moja škola. Bila sam sretna i ponosna kad sam saznala da ću i ja biti dio tog projekta.

                Sedamnaest učenika naše škole s uzbuđenjem je iščekivalo dan kada ćemo napokon krenuti u Brezovicu i upoznati nove prijatelje. Istina, moram biti iskrena i reći da smo mi s njima stupili u kontakt preko našeg slavnog fejsa i chatali malo na hrvatskom, pa slovenskom i na kraju engleskom jeziku. Sporazumijevali smo se kako god smo znali, ali ono pravo uzbuđenje nas je tek čekalo. Marljivo smo pripremali program kojim smo se trebali predstaviti novim prijateljima i brojali dane. Kad smo mahnuli roditeljima iz našeg malog autobusa bili smo sigurni da nam se san ostvaruje. Putovanje koliko god je bilo kratko bilo nam je predugo jer smo željeli biti u Brezovici pri Ljubljani. Napokon smo stigli i slijedilo je upoznavanje s domaćinima.  Pogledom sam tražila Mariju i vidjela da je nema i moje raspoloženje je naglo palo jer nisam znala što se dogodilo i kod koga ću sada ići na spavanje. Na sreću Marija se pojavila i sve je dobro završilo. Nakon programa koji su nam pripremili s uzbuđenjem sam krenula prema Marijinoj kući. Marija je inače jedna jako draga, lijep i dobra cura i baš mi je drago da sam baš k njoj došla i što smo se zbližile. Sutradan smo išli u školu na radionicu, a poslije smo se i predstavili svojim programom gdje smo željeli pokazati što znamo, a i upoznati ih malo s našom školom. Zatim smo išli u Ljubljanu, prošetali gradom, primio nas je gradonačelnik Ljubljane, posjetili smo neke kulturno-povijesne spomenike … ali nama je najuzbudljiviji dio bio druženje, razgovori, nova prijateljstva, a i pokoja nova ljubav je bila na vidiku. Koliko god smo bili sretni bili smo i tužni jer smo znali da sutra idemo kući. Često su naši razgovori prekidani rečenicama kako nije fer, kako smo premalo skupa, trebali bi ostati bar tjedan dana…

Osvanula je i subota. Dan povratka i moj rođendan…u istom trenutku tužan i sretan dan. Trebala sam biti sretna jer sam upoznala nove prijatelje, jer imam  14 godina… a ja sam bila nesretna jer sve ovo mora završiti, jer ih ne mogu sve pozvati na rođendan i jer se nećemo dugo vidjeti.

                Sretna sam jer sam sudjelovala u projektu i jedva čekam 16. studeni kada će oni doći k nama, kada ću ponovo zagrliti Mariju i ostale prijatelje iz Osnovne škole Brezovica pri Ljubljani.

Ariana  Paripović, 8.c

Meni, a i drugima, su ova tri dana u Brezovici bila najljepša, najzabavnija i najuzbudljivija dana ikada. Divio sam s njihovim kućama i školi. OŠ Brezoica pri Ljubljani je najbolja škola u kojoj sam ušao. Izgleda moderna baš kao one u SAD, prvi put sam jedva čekao da idem u školu ujutro. Par sati poslije svi su saznali kod koga idu prespavati. Ja sam trebao ići kod Timura Kulenovića. Timur je visok, mršav, a neke su cure rekle da je lijep. Prije polaska Timurovoj kući, Timur i ja nismo uopće razgovarali, ali nakon što sam upoznao njegovu obitelj jako smo se sprijateljali. Timur je pristojan, duhovit, trenira košarku i dobar je u školi. Upoznao sam i njegove prijatelje i druge Slovence kao na primjer Sabahudin, Marija, itd… Jedva čekam da oni dođu kod nas da se možemo opet družiti, smijati i zabavljati se skupa.

Mateo Blaškić, 8.b

U Sloveniji sam bila kod svoje prijateljice Žane. Bilo mi je super i žao mi je da nismo mogli duže ostati. Nadam se da ćemo uspjeti organizirati još jedan put za Brezovicu u proljeće. Jedva čekam da nas posjete sljedeći mjesec pa da vidim Žanu, Aju, Patriciju, Zalu, Juliju … Uglavnom bilo je to neponovljivo iskustvo.

Tamara Jana Milinković, 8. a

Meni je bilo jako drago kada sam upoznala svoju vršnjakinju Patriciju kod koje ću noćiti. Domaćini su bili dragi, ali mi je ćao što nismo mogli ostati duže. Bilo bi lijepo kada bismo opet išli na proljeće u Sloveniju, jedva čekam da oni dođu k nama, da ponovno vidim Patriciju, Evu, Zalu, juliju, Žanu, Sašu i druge.

Upoznala sam zgodne Slovence: Alojža, Alexa, Davida. Bili smo zajedno u shoping centru.

Selmina Badnjević, 8. D

U Sloveniji sam bio kod Tarika i njegova dva brata Faruka i Mustafe. Bilo mi jako lijepo. Tarik ima veliku kuću na 3 kata. Išli smo na izlet u Ljubljanu. Tamo smo naučili mnogo o povijesti Ljubljane i njenim znamenitostima. Ja baš nisam obraćao previše pažnje na to jer sam više gledao Slovenke. Najljepše mi je bilo kada smo noć prije polaska Tarik, ja i neke Tarikove prijateljice išli u shoping centar u Ljubljanu.

Rado bih ponovio ovakav izlet. Jedva čekam da Tarik dođe k meni.

Ian Kučina, 7.a

U Sloveniji mi je bilo super. Spavao sam kod Matica. On ima lijepu kuću i jako drage roditelje i sestru. Grad im je lijep, a pogotovo škole. Ljubljana je fantastična, uređena i vrlo zanimljiva. Sve mi se jako dopalo i htio bih ići opet.

Ivan Tota 8.b